Циљ школе шаха је да помогне ученицима да овладају основним законитостима и принципима шаховске игре ради формирања њихове радне способности, савесности, истрајности, самосталног одлучивања, уредности, радозналости, креативности, стрпљењу, логичком размишљању, оригиналности и спремности на сарадњу уз уважавање туђег мишљења начела лепог понашања. Такође, да код ученика изгради културу рада, да се рад обавља на време у предвиђеном радном простору, као и да се развија свесна потреба да се започети посао заврши до краја. За децу која се определе за такмичарски шах, дугорочни циљ је и постизање врхунских резултата.
Школа шаха шаховског клуба „Краљ“ на Новом Београду упис нових чланова врши у различитим терминима током целе године. Изаберите термин који вам највише одговара.
Школа шаха за почетнике и децу од 4-8 година:
Школа шаха за искусније играче и децу од 9 – 15 година:
Постаните и ви део успешног тима!
Реклама школе шаха шаховског клуба Краљ од 07.02.2016. налази се на билборду код Пирамиде. Због велике заинтересованости младих за шах, новим члановима омогућили смо попуст у износу од 40% тако да месечна чланарина прва три месеца износи 1.500 динара (уместо 2.500 динара). Децо, дођите да научите оно што све светске умове краси!
Када почети са играњем шаха?
Шах је најстарија друштвена игра на свету. Јединствена је и по томе што је то игра за људе свих узраста. Можете да научите да играте у било ком узрасту, и да га играте цео живот, за разлику од многих других спортова (где је битна физичка активност), не морате никада да се пензионишете. Године такође нису фактор када сте у потрази за противником – млади могу да играју са знатно старијима. Подједнако добро шах играју и жене и мушкарци. Шах развија меморију и утиче на побољшање исте.
Као игра постоји више од две хиљаде година. Потиче из Индије (први подаци се налазе у Ведама). У самом почетку и дуго потом имао је ексклузивни карактер – игра је била намењена касти Кшатрија (ратника) ради изучавања ратне стртегије. Каснији подаци о шаху налазе се у персијској књижевности, куда је дошао посредством Александровог освајања Пенџаба.
У основи педагошког оптимизма (вере у могућност образовања) који је тековина француских енциклопедиста и епохе просветитељства, јесте идеја да се могу побољшати перформансе организма (тела) и духа васпитаника – интелект, карактер, морал, емоције… Додуше, педагози су увек били помало подозриви према игри као васпитном принципу, вероватно, јер она у чистом виду не доприноси остваривању неког посебног, унапред утврђеног циља. Она развија способности – не даје рецепте. С тог становишта постоји парадокс да што је игра даља од реалног живота , њена васпитна вредност је већа.
